СА КИМ ПОПИТИ РАКИЈУ

Горан Ђукић „Горски“ (Сарајево, 11. јануар 1956 — Нови Сад, 11. 5. 2021) је српски стрипар и илустратор, најпознатији по серијалу „Тарзан“, илустрацијама за Политикин Забавник као и стриповима и филмским концептима за америчка предузећа. Рођен је 1956. у Сарајеву, а од 1970. године живи у Новом Саду. Први стрип „Осветници“, по сценарију Светозара Обрадовића, објављен му је у Спунк новостима 1984, а одмах је објављен и у немачкој ревији Schwere Metall. Потом је за издавачку кућу „Дневник“ радио на лиценцном стрипу „Буфало Бил“. Године 1987. за часопис Вал стрип црта „Баладу о Словенима“. За „Дечје новине“ ради стрипове „Легија бесмртних“ и „Велики и мали“ који су објављени у Гиганту и Хорору. Прихвата понуду издавачке куће „Форум – Маркетпринт“ и ради више од 10 епизода „Тарзана“ објављених у више земаља. Раних 1990-их реализовао је двадесетак хорора и магијских стрипова за немачког издавача „Bastei Verlag“.

За „Malibu Comics“ из Сан Дијега, под псеудонимом George Dove ради серијале „Prototype“, „The Solution“ и „Ultraverse Year Zero: The Death of The Squad“. За издавачку кућу „Dark Horse“ урадио је епизоду стрипа „Ghost“. Сарађивао је са америчком фирмом која се бавила презентацијом филмских пројеката „Platinum Studios LLC“, од којих је најзанимљивији „Cowboys and Aliens“.

У 21. веку редовно ради илустрације за Политикин Забавник и илуструје књиге везане за историју наших народа. Ове радове потписује као „Горан Горски“. На иницијативу Историјског музеја Србије 2015. године, поводом 200-годишњице Другог српског устанка, илуструје јединствену стрип изложбу под насловом Ево мене, ето вас: Сећања кнеза Милоша на Други српски устанак. Изложба је постављена у конаку кнеза Милоша на Топчидеру у Београду, у виду великих стрипских табли на којима су приказани кључни моменти Другог српског устанка кроз присећање кнеза Милоша Обреновића на самртној постељи. Ова стрипска изложба је 2016. године објављена као албум у издању Историјског музеја Србије, у хиљаду примерака. Уметник је 2018. урадио насловну страницу, пар илустрација и стрип „Лешинари“ за едицију стрипских књига „Линије Фронта“, посвећено Великом рату 1914-1918, нарочито о судбини српског народа у рату.

У стрипу „Лешинари“ се говори о српском војнику који се брине о ратним сирочићима, тако што краде од погинулих војника. Човек долази у вербални сукоб са другим српским војником, који после његове смрти преузима улогу старатеља над сирочади. Горан Ђукић је био члан-утемељитељ Удружења стрипских уметника Србије које му је организовало прву самосталну изложбу 2011. године: Горан Ђукић Горски: Стрип и илустрација (Циклус самосталних изложби УСУС 1), Студентски културни центар, Београд; селектор: Светозар Обрадовић. У мају 2019. Ђукић је постао члан Управног одбора Удружења стрипских уметника Србије.

Бранко Поповић је рођен 1981. године у Ваљеву. Од раног детињства показао је таленат за музику. Његова извођачка каријера почиње већ у основној школи уз домаћу и страну поп и рок музику. Већ 1998. године почиње да учи од реномираног професора Факултета музичке уметности Мирослава Карловића – који до данас остаје његов ментор.

Од 2004. до 2007. године Бранко је свирао у The Belgrade Dihieland Orchestra, са којим је снимио четири CD-а: Moon over Bourbon Stree, Jazz Museum, What a Dixie We have In Gospel and National Treasure. У Даблину, 2006. године полаже аудицију и добија стипендију за Berklee College of Music. На студије у Бостон одлази 2007. године.

На Берклију (Berklee College of Music) је стицао знања од најбољих професора данашњице, а неки од њих су: Kim Plainfield, Jon Hazilla, Yoron Israel, Ralph Peterson, Kenwood Dennard, Dave Dicenso, Jamey Haddad, Mark Walker, Berthram Lehmann, Skip Hadden, Steve Wilkes, Mike Mangini, Casey Scheuerell, Dave Weigert, Eguie Castrillo, Mike Ringquist, Richard Flanagan, Dean Anderson, Jackie Santos, Rod Morgenstein, Terry Lyne Carrington, Bob Kaufman, Joe Galeota, Марко Ђорђевић…

Током студија на Берклију, Бранко је креирао свој сопствени стил свирања, комбинујући балканске непарне ритмове и тиме стварајући веома сложене ритмичке структуре као што су 17/8, 27/8, 29/8, 33/8… На Беркли колеџу, у марту 2010. године, одлуком декана, шефа одсека и професора, Бранко добија најпрестижнију награду на Одсеку за бубњеве Avedis Zildjian Award. Дипломирао је са високим почастима као Magna Cum Laude студент у августу 2013. године.

Наступао је на фестивалима и одржавао бубњарске клинике широм света (Немачка, Грчка, Турска, Мађарска, Шведска, Америка, Кина, Хрватска, Швајцарска…. )
Оснивач је бубњарског института: www.bubnjarskiinstitut.com

Дејан Марић ака Мали Чекић (1964, Сремска Митровица). Дигиталном илустрцијом се бави од 2016. године. До сада је имао самосталне изложбе у Сремској Митровици (Book store) и Београду (Шикарица кафе, Полет, Чумић, Хилтон, галерија Н.ЕОН). Радове фреквентно објављује на свом ФБ профилу.
Dejan Marić aka Mali Čekić (1964, Sremska Mitrovica) Digitalnom ilustracijom se bavi od 2016. Da sada imao samostalne izložbe u Sremskoj Mitrovici (Book Bar) i Beogradu (Šikarica, Polet, Čumić Chillton, galerija N.Eon). Radove frekventno objavljuje na svom FB profile.